Јерко Шкрипало2/2
| ←Шена прва | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена друга |
Шена трећа→ |
МИЛЕТА: Хи, печена мастовино, мало се не удуших у оному бадњу измећући дроп у конич; удрио ми је пум у главу, да ми се чини да се вас Шумет око мене врти. Ај, да ми се добавит мало Кнежице, да ми изагнат ову ињоранцију изглаве: врло ти ми су се мождани разгријали!
ИВАН: Пудару, кучка ти у винограду.
МИЛЕТА: Онамо, бречади, једа сте угледали магарца оца? Ако ми допадете до шака, нстијештићу вас горе него се вино тијешти.
ИВАН: Немо’, драги пудо, тер ћу те научит како се вабе чурлини.
МИЛЕТА: Хи, прикажи који су то чурлини.
ИВАН: Једне птице које серу ујутро дуката а побјед цекина.
МИЛЕТА: Бре чуда! тога нијесам досада ни чуо ни видио! Ну ме научи како се то звјерење лови.
ИВАН: Нека ти навржем ову врећу на главу, ативика’: „хуи, хуи“; ако ти још што упаде у руке, стисни тврдо.
МИЛЕТА: Ну да’ ту врећу, нека се нагледам чуда. (Ставља врећу на главу). Јесам ли је добро ставио?
ИВАН: Јеси ечеленто [изврсно]. — (Полагахно говори Иван:) Узми, Вицко, тер га побија’ дропином, а ја ћу му умјеште чурлина утакнут ови вентриг у шаке. — Хуи, хуи! удри, удри!
МИЛЕТА: Ови ми чурлини лете око главе, ма неће ни један да ми упаде у шаке. Хуи, хуи! Мучи, добре среће! ево ми једнога — благо си мени, Милета!
ИВАН (полагахно говори): Пара излази госпар из куће — бјеж’мо тја!
ВИЦКО: Јес, излази — бјеж’мо, да нас не би видио! Смијешна ти ће бит комедија, кад га нађе овако машкарана!
Референце
уреди
