Јерко Шкрипало2/1
| ←Шена десета | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
ИВАН: Ја ти лашках, госпару, вентриг, како ме госпођа научн, која ми да за ову лупештнну лијепу ужину: једаи куљен надјевен сухвам и крвим који ми сам пође низ грло. Ах, да ме хоће сваки дан овако читат, даво бих јој на знање све госпареве магање.
ВИЦКО: Иване, Иване, дје идеш?
ИВАН: Идем ти у курве матере; је ли ти драго? Хоћ јој понијет ови вентриг од госпареве стране и рећ јој: „у Шумету кашу мету“?
ВИЦКО: Онамо опрдуј; немо’ да ти омлатим ову врећу око главе.
ИВАН: Нека ти лажу, нека ти говоре је ли — јес! Нека ти за ти глас ставим ови вентриг на нос мјеште оћала, да боље видиш, и нека ти учиним брке; а сад си прави машкар од поклада.
ВИЦКО: К себи руке, ја ти вељу! немо’ да ти зовем госпођу.
ИВАН: Муч' ево пудара, наводи се пјан је ко реп. Да’ ту врећу; сад ћу му калат једну бурлу лјепшу од свијета. — Пудару, кучка ти у винограду: „Гдје идеш? у пударину! Одкле идеш из пударине!“
Референце
уреди
