Јерко Шкрипало1/1
| ←Насловна | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
ЈЕРКО: Signor no [не, господине], signor no, не окора твога свјета! ако је ноћаска росило, толико ће, лудно, веће вина бити; хоћу да се ончас јутрос трга како сам синоћ наредио.
ПЕРА: Све је то тако, али с твоје авариције [скупости] у ничијему се стрању, него у нашему, по све годиште блута потеже.
ЈЕРКО: Блута! тад се најбоље интрата [љетина] прода, то су конти dare e avere [дати и имати]! Ти се у то неразумијеш; зато ја нејмам потребе од мештра: ја знам што чиним. (Срце ми је давало не водит је са мном!)
ПЕРА: Толико сам ја сита твога у свему нескладна живота, да ми се не хаје, ако ће црна Ријека однијети и вино и баштину; само ми је жо што сам хтјела шес коша гроздја у град послат — неће ваљат за објесит.
ЈЕРКО: Шес коша гроздја! недам ни шес грозда! Али си заборавила што те сам у граду углавио, да ако ћеш доћ са мном на јемање, нећу арбитрија [самовоље]? Per vita mia [тако ми живота] држим да ове наше жене, кад ово изиду на јемање, item у манталу, item у вино варено, item у гроздје &с, суфиченте су овако по интрате прокренут; зато, јес’ ме чула, нећу ни твога свјета ни твојијех арбитрија.
ПЕРА: Да кад нећеш, пацијенција! Да хоћеш ли да Милицу вјеримо за пудара и њега упишеш на соду, нека изведе из наше куће Милицу с интијерном ко се ваљада [?] пристоји, да се једном рече: „Изишла је из куће Јерка Шкрипала дјевојка с куплицом.“
ЈЕРКО: На, на! ови рог теби, а ови рог дјевојци; најбоља је то прћија два рога, шупаљ котлић и буклија.
ПЕРА: Пи, ни! рђавче од ништа, сад бих ти ову мањицу[?] око образа.
Референце
уреди
