* * *
[Ја се шећем од града до града]
Ја се шећем од града до града,
Дошета се баш до Цариграда.
Сву ноћ крадо, ништа не украдо,
Сам' пред зору коња и сокола,
И од мајке, лијепу дјевојку! 5
Метну коња на зелену траву,
И сокола на јелову грану,
И дјевојку на бијелу руку.
Мало дремну, ал' се вришко[1] прену -
Ни коњица на зеленој трави, 10
Ни сокола на јеловој грани,
Ни дјевојке на бијелој руци!
Ја се шећем од града до града,
Дошета се баш до Цариграда:
Ал' дјевојка с царем за вечером - 15
Соко им се по трпези шеће,
Коњиц пасе по зеленој башчи!
|
|
Референце
- ↑ вришко (фришко, герм.) - брзо, скоро, свежс
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-2-58 бр. 37
39. ЈА СЕ ШЕЋЕМ ОД ГРАДА ДО ГРАДА - Обрадовић бр.31
Извор
- Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 98.
