Јагода девојка и Фета Беговић
Сунце зашло, сумрачје се вата,
А у двору капи воде нема;
Јетрве се у двор сазиваше,
Чији редак за гору на воду -
Ред допаде Јагоде дјевојке. 5
Ал не смије Јагода дјевојка,
Од Турчина Фета Беговића,
Коју јунак у мајке просио,
Седам пута у седам година!
У Јагоде домишљена мајка, 10
Па с ње свлачи руво дјевојачко,
А облачи руво невјестинско,
Па јој меће на руке прстење;
Ал на води Фета Беговићу,
Бојним копљем воду замућује. 15
Ал говори Јагода дјевојка:
„Не мут воде, иезнана делијо!
Војно ми је са војске дошао,
А у двору воде не нашао,
Не смијем му мутне донијети!” 20
Ал говори Фета Беговићу:
„Богом теби, танана невјесто,
Чија с љуба, чија ли си сеја?”
Ал говори Јагода дјевојка:
„Ја сам љуба Јове Поповића. 25
А сеја сам Марка Краљевића.”
Ал говори Фета Беговићу:
„Ја и Јово, два по богу брата,
Ти си моја по Богу сестрица!”
Па јој граби воду у судове, 30
Па јој даје лаке пратиоце,
Јер је сама и неима друга,
Да јој није кроз горицу туга;
Па он иде старој милој мајци:
„Моја мајко да ти нешто знадеш! 35
Кад се млађен оженио Јово,
Данас сам му љубу ја видио,
Липа ли је, јади је убили!”
Ал говори стара мила мајка:
„Ћут гурсузе, мој једини сине! 40
Није с млађаи оженио Јово,
Оно ј' била Јагода дјевојка,
Коју с јунак у мајке просио,
Седам пута у седам година,
Она тебе преварила липо!” 45
Цикну, врисну Фета Беговићу,
Цикну, врисну као змија љута:
„Вараше ме Турци и каури,
Нико мене преварит не може,
А данас ме превари дјевојка - 50
Да је која, не би ни жалио,
Већ баш она Јагодна дјевојка,
Што ју јунак ја у мајке проси,
Седам пута у седам година!”
