Ђаволак

Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко, док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научи о књизи. Кад му је било већ око осамнаест година, онда га повед уза се као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, а то ђевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била неђеља или какво весеље. Кад угледа ђак ђевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весело и зачуђено упита калуђера: - Шта је оно, духовниче, шта је оно? А калуђер, као намргођен, одговори му: - Не гледај онамо, синко, нити питај шта је: оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: - Дела, духовниче, бога ти, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру.