Штит од напасти
Писац: Мавро Ветрановић


Штит од напасти


* * *


Покли сам плача сит, мој боже једини,
   што веће ови свијет вара ме и хини?
Покли се живот мој на сврси скончава,
   што веће трудан бој свијет мени задава?
Покли сам скончан вас и покли умиру,
   напасти сваки час што ми дух подиру?
Вај што ме свијет цвијели и плач ми задаје,
   гди се дух мој дијели и с тијелом растаје?
Јур веће не чују крипости у мени,
   а жељно тугују у муци пакљени;
минујем тијескан мост, да ступим на он крај
   да тужба и жалост дава ми плачни вај.
Зач се су све силе напасти разлике
   на мене скупиле и тужбе велике,
што дава тама[н] свит ки цвијели и гњијеви,
   да није моћ одолит толикој противи.
Зашто сам нејаки и не имам те моћи,
   поднијети труд таки без божје помоћи.
Тијем живот мој плаче, богу се молећи,
   све стриле и маче у срцу носећи,
да својом области к мени се обрати,
   пакљеној пропасти да силу прикрати,
душица да моја у рати не изгине,
   на сврси од боја да у гоју почине.
Покли је створена, о славни боже мој,
   весел'ја блажена да ужива и двор твој:
о боже, ти не дај, ако ми може бит,
   да ови трудан вај буде ме придобит;
не бран' ми љубави, не штед' ми милости,
   ти мој дух избави од сваке жалости.
Трудна ме погледај, немој ме забити,
   тврди ми штитак дај, кијем се ћу штитити.
Штит ми дај од боја, ки бих рад имати,
   у ком ћу без броја ударце примати.
Ну боже не просим ини штит, нека знаш,
   при себи да носим, нер молим да ми даш,
у вјери у правој нека сам становит,
   без сумње гдје дух мој море се слободит.
К томуј ми прикажи пријазан туј твоју,
   бридак мач припаши на бедру на моју,
који ћу носити припасан у пољу,
   да будем добити војнике на вољу.
Други мач не просим, нер сам криж блажени
   у срцу да носим у вијеке при мени,
нека се њим браним, мој боже, ода свуд,
   да мој дух сахраним ки прија толик труд;
у оружје зач сам тој веће ја становит,
   да може сваки бој одрват и добит.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.