[Sinoć Marko večerao s majkom]
Sinoć Marko večerao s majkom
Suha hljeba i vode studene.
Po večeri pita majka Marka:
"A moj Marko, moje dite drago,
Kaži pravo, tako bio zdravo, 5
Kad san te porodila majka,
Nabavila konjica šarina,
Na bedricu pripasala ćordu,
Jesi li se ikad pristrašijo".
Al' govori Kraljevića Marko: 10
"O, bora ti, moja mila majko,
Ja se nikad pristrašijo nisan,
Nego jedan put, moja mila majko,
Kad se ženio Sibinjan Janko.
Na daleko zaprosio divojku, 15
Tamo lipo u Požunu gradu,
U nikoga od Požuna bana.
Mene zove za divera majko,
Starog svata starog Novačinu,
A za kuma Obilić Miloša 20
I ostale kićene svatove
Kad smo došli na granicu, majko
I odosmo Požunu bilan
Kad smo došli od Požuna banu
Onda reče od Požuna bane: 25
Ko je ovde za divera mlada,
Neka ide u gavez divojci."
A ja rečen, moja mila majko,
Da ja neću u gavez divojci,
Već ako bi do potribe bilo 30
Da ću kazat moje diverstvo.
Pa se svati otle opremiše
I opremu lijepu divojku
Kad smo bili na granici, majko,
Na granici turskoj i arapskoj 35
Al' tod stoji crni Arapine,
Krvave je oči izvalija,
Od svatovih uzimlje darove,
Sebi uzme mladu divojku,
Drži tri-četiri dana, 40
Pa je šalje dvoru bijelome.
Ta divojka za udaju nije.
Unda viče crni Arapine:
"Čuješ, more, Obilić Miloše,
Bacaj dare u zelenu travu, 45
Pa ti biži u goru zelenu,
Da ti rusu ne odsičen glavu."
Ka' to čuje Obilić Miloše,
Baci dare u zelenu travu
I pobiže u goru zelenu. 50
Unda Arap iza glasa viče:
"I ti tote stari Novačina,
Bacaj dare u zelenu travu,
Namah biži u goru zelenu."
San ja osta, moja stara majko 55
I kod mene lijepa divojka.
Unda reče crni Arapine
I ti s' tote krvolijo stara,
Krvolijo, meni ćeš platiti,
Baci dare u zelenu travu, 60
Namah biži u goru zelenu.
A ja rečen, moja mila majko,
A ja rečen crnin Arapinu:
"Konj moj nije a divojka tuda,
Čermelija meni darovana, 65
A ja ću je tebi darovati."
Pisnu Arap kao zmija ljuta,
Na tende stiže bedeviju,
Pa istrči na sred druma puta,
A ja, majo, sa dobrin šarinun, 70
Dobri konji sa svojin prsiman,
A mi, majko, sabljan brekinjan,
A Bog dajo i srića od Boga,
Te me dobar šarac nosijo,
Jednu glavu Arapu skinijo, 75
Al' se Arap dalje ne da biti,
Na me Arap napanijo,
Pa napade mene i ždralina,
Al' da vidiš mojeg ždralina,
Un se diže baš na noge zadnje, 80
Pa kobilu na prve dočeka,
Pa kobili uho odadrio,
Sva kobila u krv ogroznila.
Ka' to vidi crni Arapine
Un pobiže niz Stambol čaršiju, 85
A ja za njin, moja mila majko,
Tira san ga puna četir' sata.
I kad san ga dostigao, majko,
Udren li ga teškun topuzinun,
A on pade na zemljicu crnu 90
I obe mu odsiječe glave,
Al, da vidiš turske bedevije
Ka' ugleda mrtva gospodara,
Nogan bije a zubima kolje,
Da ne bude plava ževerdana, 95
Skinula b' sa ramena glavu,
Tada san se pristrašija, majko.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
