[Синоћ Марко вечерао с мајком]
Синоћ Марко вечерао с мајком
Суха хљеба и воде студене.
По вечери пита мајка Марка:
"А мој Марко, моје дите драго,
Кажи право, тако био здраво, 5
Кад сан те породила мајка,
Набавила коњица шарина,
На бедрицу припасала ћорду,
Јеси ли се икад пристрашијо".
Ал' говори Краљевића Марко: 10
"О, бора ти, моја мила мајко,
Ја се никад пристрашијо нисан,
Него један пут, моја мила мајко,
Кад се женио Сибињан Јанко.
На далеко запросио дивојку, 15
Тамо липо у Пожуну граду,
У никога од Пожуна бана.
Мене зове за дивера мајко,
Старог свата старог Новачину,
А за кума Обилић Милоша 20
I остале кићене сватове
Кад смо дошли на границу, мајко
I одосмо Пожуну билан
Кад смо дошли од Пожуна бану
Онда рече од Пожуна бане: 25
Ко је овде за дивера млада,
Нека иде у гавез дивојци."
А ја речен, моја мила мајко,
Да ја нећу у гавез дивојци,
Већ ако би до потрибе било 30
Да ћу казат моје диверство.
Па се свати отле опремише
I опрему лијепу дивојку
Кад смо били на граници, мајко,
На граници турској и арапској 35
Ал' тод стоји црни Арапине,
Крваве је очи извалија,
Од сватових узимље дарове,
Себи узме младу дивојку,
Држи три-четири дана, 40
Па је шаље двору бијеломе.
Та дивојка за удају није.
Унда виче црни Арапине:
"Чујеш, море, Обилић Милоше,
Бацај даре у зелену траву, 45
Па ти бижи у гору зелену,
Да ти русу не одсичен главу."
Ка' то чује Обилић Милоше,
Баци даре у зелену траву
I побиже у гору зелену. 50
Унда Арап иза гласа виче:
"I ти тоте стари Новачина,
Бацај даре у зелену траву,
Намах бижи у гору зелену."
Сан ја оста, моја стара мајко 55
I код мене лијепа дивојка.
Унда рече црни Арапине
I ти с' тоте крволијо стара,
Крволијо, мени ћеш платити,
Баци даре у зелену траву, 60
Намах бижи у гору зелену.
А ја речен, моја мила мајко,
А ја речен црнин Арапину:
"Коњ мој није а дивојка туда,
Чермелија мени дарована, 65
А ја ћу је теби даровати."
Писну Арап као змија љута,
На тенде стиже бедевију,
Па истрчи на сред друма пута,
А ја, мајо, са добрин шаринун, 70
Добри коњи са својин прсиман,
А ми, мајко, сабљан брекињан,
А Бог дајо и срића од Бога,
Те ме добар шарац носијо,
Једну главу Арапу скинијо, 75
Ал' се Арап даље не да бити,
На ме Арап напанијо,
Па нападе мене и ждралина,
Ал' да видиш мојег ждралина,
Ун се диже баш на ноге задње, 80
Па кобилу на прве дочека,
Па кобили ухо одадрио,
Сва кобила у крв огрознила.
Ка' то види црни Арапине
Ун побиже низ Стамбол чаршију, 85
А ја за њин, моја мила мајко,
Тира сан га пуна четир' сата.
I кад сан га достигао, мајко,
Удрен ли га тешкун топузинун,
А он паде на земљицу црну 90
I обе му одсијече главе,
Ал, да видиш турске бедевије
Ка' угледа мртва господара,
Ноган бије а зубима коље,
Да не буде плава жевердана, 95
Скинула б' са рамена главу,
Тада сан се пристрашија, мајко.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
