Prislavna ma vilo, kad počnem misliti Писац: Џоре Држић
Prislavna ma vilo, kad počnem misliti
* * *
5
Prislavna ma vilo, kad počnem misliti
Dostojno t' i milo kroz dar zahvaliti,
Sva pamet i vas um, rič i glas u meni
I znanje i razum, sve se okameni,
Jer nimam kriposti ni moći tolike 5
Da t' može zadosti dat hvale velike,
Krostoj Bog istini, ki svemu ljuveno
Stvorac bi jedini, molim ga smiljeno
Da t' plati on, vilo, tuj ljubav i milos
Protiv meni milo ku kaže tva svitlos. 10
A ja t' moju mlados ne budem štediti
Na svaku tvu rados ka bi t' mogla biti.
I vas moj vik imaj na tvoj zapovidi,
Ter virno vazimaj kako t' se uzvidi.
Zač me je svezala tva ljubav ne mala 15
I dar mi poslala, velika t' na nj hvala.
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 43, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.