Приславна ма вило, кад почнем мислити Писац: Џоре Држић
Приславна ма вило, кад почнем мислити
* * *
5
Приславна ма вило, кад почнем мислити
Достојно т' и мило кроз дар захвалити,
Сва памет и вас ум, рич и глас у мени
I знање и разум, све се окамени,
Јер нимам крипости ни моћи толике 5
Да т' може задости дат хвале велике,
Кростој Бог истини, ки свему љувено
Створац би једини, молим га смиљено
Да т' плати он, вило, туј љубав и милос
Против мени мило ку каже тва свитлос. 10
А ја т' моју младос не будем штедити
На сваку тву радос ка би т' могла бити.
I вас мој вик имај на твој заповиди,
Тер вирно вазимај како т' се узвиди.
Зач ме је свезала тва љубав не мала 15
I дар ми послала, велика т' на њ хвала.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 43, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
