Kliče к bogu molba moja
ter se tuži samom njemu;
ah s gorkoga nepokoja
u glas vapim privišnjemu!
Prid njim boles skrovnu izricam, 5
moj plač grozni pridanj teče,
čiem iz mene duh utječe
prid nevoljam zatočnicam.
Velim: „Sudče moj mogući,
da prav jesam, ti znaš dobro, 10
i da tvoj sam sliedit obrô
put od pravde djelujući.
Da jaoh čemu, kud grem, odi
ljudi, кi sved nepravi su,
uze u potaj zapeli su 15
za doć vrha môj slobodi?
Gledam jeda vidim tko bi
meni ob desnu pomoć bio:
nie poznanca ki branio
u tuzi me hrabreno bi. 20
Životom se mo'em ne brine
nitko i nejmam kud uteći;
zatoj plačuć i vapeći
к tebi utječem, gospodine.
Tebe u teškom jadu momu, 25
tebe držim, za me u fanje,
za me blago, za me imanje
na živućem svietu ovomu.
Viđ trud ki mе sasma tlači,
к moj se molbi pruži odzgora; 30
slobodi me od zlotvora,
ki su od mene veći i jači.
Njihovoj me otmi oblasti,
kom me okol zatvoraju,
nek me usne sveđ pjevaju 35
tvomu imenu slave i časti,
er sve duše neockvrnjene
čeka'u za moć u radosti
vidjet tvojoj po milosti
izbavjena snažno mene. 40
Pojte, umrli, pojte ureda
sad tri sobstva božanstvena;
кô s najprvieh jur vremena
po sve vrieme unaprieda.
