Ne plač’, ne plač’, draga
Ne plač’, ne plač’ draga, ne daj srcu jada,
dosta ćeš plakati kad na vojsku pojdem,
kad na vojsku pojdem, a natrag ne dojdem.
Koga ćeš sritati, toga ćeš pitati:
»Jeste 1’ gdi vid’li, mojega dragoga, 5
jeste 1’ ga vidili, il za njega čuli?«
»»Nismo za njeg čuli, već smo ga vidili,
gdi on mlađan leži, u travi na strani,
rusa mu se kosa po trnju rasula,
crne su mu oči gavrani ispili, 10
b’jelo mu je lice opalilo sunce,
britka mu je sablja korovom zarasla,
vranac mu se konjic po livadi šeće,
po livadi šeće, trave pasti ne će,
poradi žalosti svoga gospodara!«« 15
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Hrvatske narodne balade i romance, uredio Olinko Delorko, Zora, Zagreb, 1951., str. 115.
