* * *
Не плач’, не плач’, драга
Не плач’, не плач’ драга, не дај срцу јада,
доста ћеш плакати кад на војску појдем,
кад на војску појдем, а натраг не дојдем.
Кога ћеш сритати, тога ћеш питати:
»Јесте 1’ гди вид’ли, мојега драгога, 5
јесте 1’ га видили, ил за њега чули?«
»»Нисмо за њег чули, већ смо га видили,
гди он млађан лежи, у трави на страни,
руса му се коса по трњу расула,
црне су му очи гаврани испили, 10
б’јело му је лице опалило сунце,
бритка му је сабља коровом зарасла,
вранац му се коњиц по ливади шеће,
по ливади шеће, траве пасти не ће,
поради жалости свога господара!«« 15
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 115.
