Marko Kraljević i virna ljuba
Sinoč majka oženila Marka,
Kad ujutu bila knjiga stigla:
„Ajde, Marko, car zove na vojsku!'
Osta Marku ljuba neljubljena,
Neljubljena ni darom diljena. 5
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Andelijo, moja virna ljubo!
Čekaj mene za devet godina,
Kad nastane po redu deseta,
Ako li ti ja onda ne dodem, 10
Udaji se, moja virna ljubo,
Udaji se za koga ti drago."
Čekala ga Andelija ljuba,
Čekala ga za devet godina.
Kad nastala po redu deseta, 15
Jutrom ode ta Markova ljuba,
Jutrom ode a većerom dode,
Pa besidi ta Markova ljuba:
,Bogat vama, moje zauvice,
Zauvice, moje omerice, 20
Skinite mi privis sa očiju
I burmice sa ruke desnice!
Privis mi je oke pomutio,
Prstenovi pritisnuše ruke."
Ištom oni u riči bijaše, 25
Konji ciču a junaci viču.
Majka Marka po grlu poznala:
„Fala Bogu, eto Marka moga!
Andelijo, moja draga snajo,
Opravljaj se što u lipće možeš, 30
Da te vodim prid taj turški tabor!"
Svi je Turci redom darivali,
A kad dode do Kraljević Marka,
On se maša u džep od dolame
Pa on vadi derdan od dukata, 35
Od dukata i od suvog zlata,
Pa on veže ljubi oko vrata,
Pa besidi Kraljeviću Marko:
„Majko moja, vrlo si mi mlada!"
„A, moj sinko, još ću mlada biti 40
S kojim sam te dobrim oženila,
Nije majka nista poželila."
Kazivačica: Janja Peič, rod. 1910., Subotica
Zabilježio: Ive Prcič, 1939., 209-210.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
