Марко Краљевић и вирна љуба
Синоч мајка оженила Марка,
Кад ујуту била књига стигла:
„Ајде, Марко, цар зове на војску!'
Оста Марку љуба нељубљена,
Нељубљена ни даром диљена. 5
Ал' бесиди Краљевићу Марко:
„Анделијо, моја вирна љубо!
Чекај мене за девет година,
Кад настане по реду десета,
Ако ли ти ја онда не додем, 10
Удаји се, моја вирна љубо,
Удаји се за кога ти драго."
Чекала га Анделија љуба,
Чекала га за девет година.
Кад настала по реду десета, 15
Јутром оде та Маркова љуба,
Јутром оде а већером доде,
Па бесиди та Маркова љуба:
,Богат вама, моје заувице,
Заувице, моје омерице, 20
Скините ми привис са очију
I бурмице са руке деснице!
Привис ми је оке помутио,
Прстенови притиснуше руке."
Иштом они у ричи бијаше, 25
Коњи цичу а јунаци вичу.
Мајка Марка по грлу познала:
„Фала Богу, ето Марка мога!
Анделијо, моја драга снајо,
Оправљај се што у липће можеш, 30
Да те водим прид тај туршки табор!"
Сви је Турци редом даривали,
А кад доде до Краљевић Марка,
Он се маша у џеп од доламе
Па он вади дердан од дуката, 35
Од дуката и од сувог злата,
Па он веже љуби око врата,
Па бесиди Краљевићу Марко:
„Мајко моја, врло си ми млада!"
„А, мој синко, још ћу млада бити 40
С којим сам те добрим оженила,
Није мајка ниста пожелила."
Казивачица: Јања Пеич, род. 1910., Суботица
Забиљежио: Иве Прцич, 1939., 209-210.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
