Ljubovnik krvnik
Sinoć svojin govorila drngin,
A jutros ga ni vidila nije;
Uzme vidro, pa na vodu pojde;
Tot na vodi svoga draga najde,
Drngo njojzi poigraje konja, 5
I na konju sivoga sokola, —
Svitlon ćordon bistru vodu muti;
Tad je dragi njojzi govorio:
„Draga moja, napoj meni konja,
„I na konju sivoga sokola, 10
„Ja ću tebi kad ti budeš moja."
Ali mu je draga besidila:
„Ne mogu ti napojiti konja,
„Ni na konju sivoga sokola,
„Karaće me stara majka moja, 15
„Da san puno na vodici stala."
„„Slušaj mene, naučiću tebe,
„„Što ćeš lagat staroj majci tvojoj,
„„A ti reci tvojoj staroj majci:
„„Malo vidro da se potopilo. 20
„„Loveć malo velo rasušilo.““
Kada ga je draga razumila,
Ona mu je napojila konja,
I na konju sivoga sokola,
Kada mu je napojila konja, 25
I na konju sivoga sokola,
Ufati je za nje tanke pase,
Pa je baci na konja prida se,
Pa je vodi u goru zelenu.
Kad su došli u goru zelenu, 30
Od žalosti mlada zapivala:
„Da m' je znati, Solin-vodo ladna,
„Da će mene mlad momak jubiti,
„Svu bi ružu po gori pobrala,
„Mlada bi je u vodu bacala, 35
„S onon bi se vodon umivala,
„Kad me jubi neka san mu slaka!
„Da m’je znati, Solin-vodo ladna,
„Da će mene star momak jubiti,
„Vas bi pelin po gori pobrala, 40
„Mlada bi ga u vodu bacala,
„S onon bi se vodon umivala,
„Kad me jubi neka san mu gorka.“
Tad je fata za nje tanke pase,
Pa je baca u travu zelenu. 45
Jubio je litnji dan do podne,
A kad mu se jubit dodijalo,
Zakoje je kano janje mlado,
Pokrije je ditelinon travon,
A po licu vezenon maramon. 50
Na vr’j glave vodu navrnuo,
A na noge ružu posadio,
Na vr’j greba njojzi napisao:
Leži mlada, pokojna jon duša!
Ko je gladan, neka ruže jide, 55
Ko je žedan, neka vodu pije.
Tad s’ uputi k Jeličinoj majci.
S daleka ga majka ugledala,
Bile mu je dvore rastvarala,
Nazivje mu: „Dobro jutro Marko! 60
„Jesi 1’ mi se kruto umorio,
„Ili si mi junak ožednio,
„Odeć dugo po gori zelenoj?"
„„Nisan ti se kruto umorio,
„„Niti san ti mlajan ožednio, 65
„„Odeć dugo po gori zelenoj:
„„Nego san ti doša iskat Jelu.""
Ali njemu majka odgovara:
„Evo ima tri bijela danka,
„Da je Jele na vodu otišla, 70
„Biće mi se mlada umorila,
„Teško vidro, a daleko voda:
„Ti počekaj moju mladu Jelu!"
Ali jon je Marko govorio:
„Neka Jele vrati meni dare, 75
„Da ja pojden stnroj mojoj majci,
„Da mi najde polipu divojku."
Kada ga je majka razumila,
Ona nm je dare povratila.
Viče vila iz gore zelene: 80
„Bog t’ ubija, Jeličina majko!
„Nije Jele na vodici ladnoj,
„Neg je Jele u gori zelcnoj;
„Zaklana je kano janje mlado,
„Zaklana je od svojega Marka, 85
„Pokrio je ditelinon travon,
„A po licu vezenon maramon!
„Na vr’j glave vodu navrnuo,
„A na noge rnžu posadio,
„A na vr’j jc pismo napisao: 90
„Leži mlada pokojna jon duša!
„Ko je gladan neka ružu jide,
„Ko je žedan neka vodu pije."
Kada je je majka razumila,
Zatrča se u gornje komore, 95
Pa izvadi nože srebrnjake,
8 njiman svoje srce rasparala,
Kad ni Jele neka ni ni maike!
Obedviman lagana zemjica!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
