Љубовник крвник
Синоћ својин говорила дрнгин,
А јутрос га ни видила није;
Узме видро, па на воду појде;
Тот на води свога драга најде,
Дрнго њојзи поиграје коња, 5
I на коњу сивога сокола, —
Свитлон ћордон бистру воду мути;
Тад је драги њојзи говорио:
„Драга моја, напој мени коња,
„И на коњу сивога сокола, 10
„Ја ћу теби кад ти будеш моја."
Али му је драга бесидила:
„Не могу ти напојити коња,
„Ни на коњу сивога сокола,
„Караће ме стара мајка моја, 15
„Да сан пуно на водици стала."
„„Слушај мене, научићу тебе,
„„Што ћеш лагат старој мајци твојој,
„„А ти реци твојој старој мајци:
„„Мало видро да се потопило. 20
„„Ловећ мало вело расушило.““
Када га је драга разумила,
Она му је напојила коња,
I на коњу сивога сокола,
Када му је напојила коња, 25
I на коњу сивога сокола,
Уфати је за ње танке пасе,
Па је баци на коња прида се,
Па је води у гору зелену.
Кад су дошли у гору зелену, 30
Од жалости млада запивала:
„Да м' је знати, Солин-водо ладна,
„Да ће мене млад момак јубити,
„Сву би ружу по гори побрала,
„Млада би је у воду бацала, 35
„С онон би се водон умивала,
„Кад ме јуби нека сан му слака!
„Да м’је знати, Солин-водо ладна,
„Да ће мене стар момак јубити,
„Вас би пелин по гори побрала, 40
„Млада би га у воду бацала,
„С онон би се водон умивала,
„Кад ме јуби нека сан му горка.“
Тад је фата за ње танке пасе,
Па је баца у траву зелену. 45
Јубио је литњи дан до подне,
А кад му се јубит додијало,
Закоје је кано јање младо,
Покрије је дителинон травон,
А по лицу везенон марамон. 50
На вр’ј главе воду наврнуо,
А на ноге ружу посадио,
На вр’ј греба њојзи написао:
Лежи млада, покојна јон душа!
Ко је гладан, нека руже јиде, 55
Ко је жедан, нека воду пије.
Тад с’ упути к Јеличиној мајци.
С далека га мајка угледала,
Биле му је дворе растварала,
Називје му: „Добро јутро Марко! 60
„Јеси 1’ ми се круто уморио,
„Или си ми јунак ожеднио,
„Одећ дуго по гори зеленој?"
„„Нисан ти се круто уморио,
„„Нити сан ти млајан ожеднио, 65
„„Одећ дуго по гори зеленој:
„„Него сан ти доша искат Јелу.""
Али њему мајка одговара:
„Ево има три бијела данка,
„Да је Јеле на воду отишла, 70
„Биће ми се млада уморила,
„Тешко видро, а далеко вода:
„Ти почекај моју младу Јелу!"
Али јон је Марко говорио:
„Нека Јеле врати мени даре, 75
„Да ја појден стнрој мојој мајци,
„Да ми најде полипу дивојку."
Када га је мајка разумила,
Она нм је даре повратила.
Виче вила из горе зелене: 80
„Бог т’ убија, Јеличина мајко!
„Није Јеле на водици ладној,
„Нег је Јеле у гори зелцној;
„Заклана је кано јање младо,
„Заклана је од својега Марка, 85
„Покрио је дителинон травон,
„А по лицу везенон марамон!
„На вр’ј главе воду наврнуо,
„А на ноге рнжу посадио,
„А на вр’ј јц писмо написао: 90
„Лежи млада покојна јон душа!
„Ко је гладан нека ружу јиде,
„Ко је жедан нека воду пије."
Када је је мајка разумила,
Затрча се у горње коморе, 95
Па извади ноже сребрњаке,
8 њиман своје срце распарала,
Кад ни Јеле нека ни ни маике!
Обедвиман лагана земјица!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
