Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/21
| ←Šena deveta | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA DESETA |
Šena jedanaesta→ |
JOVADIN: Natovaren sam da već ne mogu. Pogiboh od truda! Prokleta vilajeta i ko me na nj navede! Zaklan sam već odasvuda!
MASCARIGLIO: Što je, gosparu? Dasi vam se još štogod dogodilo?
JOVADIN: Jest, do moje duše, i kako! Već u ovemu vilajetu sve dažde ženetine i servicuni.
MASCARIGLIO: Kako?
JOVADIN: Dvije ometine poganije, a ne žene, pristupiše ovdje odmaha ter zaupiše u vas glas da sam se objema dvjema oženio ter mi prijete pravdom.
MASCARIGLIO: Eto ti tu jednoga rđava posla i pravda je ovdi u ovemu paizu oštra od vraga prema takijem krivinami.
JOVADIN: Sve je tako, ma neće tako odmaha odsjeć i mene pravedna uhapsit na riječ dvije zle ženetine. Razabrat će prije vrlo dobro i priupitat jesam li ja taki čoek i čut i mene i moj razlog.
MASCARIGLIO: To dobro govoriš; vidjet je da se razumiješ u pravdu koliko jedan po jedan i koliko da si rodjen za sudit.
JOVADIN: Ja? jok, ne razumijevam, to nije moj zanat. Ja sam trgovac.
MASCARIGLIO: Ma ko tako govori, vidjet je da je što proučio kako se pravda čini.
JOVADIN: Ni jesam ni dočuo, a negli proučio kako se sud čini, već me moja ista pamet i razum uči, i svakoga od ljudi koji imade išta svijesti u glavi, da će i mene počut i primit me da se mogu opravdat, ter da ne bi mogli suda učinit kad ne bi doveli objedvije strane da se sočimo jedna prema drugoj baš pred pravdom.
MASCARIGLIO: Da se soči jedan s druzijem? To je lijepo i promišljeno i rečeno.
JOVADIN: Ovo mi sve izhodi bez da se ja i stavljam.
MASCARIGLIO: Ja veoma dobro hitam da pamet i razum jednoga trgovca može veoma lijepo promislit sve što je po zakonu i po redu od pravde, ma ne može znat prave riječi s kojijem se služi na pravdi kad imaš koju lit s kijemgod.
JOVADIN: Ovo su riječi s kojijem se mi služimo u našemu vilajetu, ter mi ostaše u pameti, i koje naučih govoreći među nami po Bosni i Hercegovini.
MASCARIGLIO: Veoma dobro.
JOVADIN: Nu za da poznavate da se ne razumijevam poništa kako se pravda, molit ou te da me privedes k kakvu avokatu, da mi se snjim posvjetovat vrhu moga posla.
MASCARIGLIO: Hoću volentijeri, i idem te odvestit u dva čoeka jako pametna; ma neka prije znaš za da se ne začudiš kad ih čuješ kako govoru, osto im je, kako sveđ deklamavaju na konsulima i po apelima, njeki ton od glasa da bi rекo da kantaju; i ti ćeš uzet za pjevanje sve što ti uzgovore.
JOVADIN: Šta ja marim kako besjede, ištom da mi kažu ono što mi je potreba znavat.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|