Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/21
| ←Шена девета | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ДЕСЕТА |
Шена једанаеста→ |
ЈОВАДИН: Натоварен сам да већ не могу. Погибох од труда! Проклета вилајета и ко ме на њ наведе! Заклан сам већ одасвуда!
МАСЦАРИГЛИО: Што је, госпару? Даси вам се још штогод догодило?
ЈОВАДИН: Јест, до моје душе, и како! Већ у овему вилајету све дажде женетине и сервицуни.
МАСЦАРИГЛИО: Како?
ЈОВАДИН: Двије ометине поганије, а не жене, приступише овдје одмаха тер заупише у вас глас да сам се објема двјема оженио тер ми пријете правдом.
МАСЦАРИГЛИО: Ето ти ту једнога рђава посла и правда је овди у овему паизу оштра од врага према такијем кривинами.
ЈОВАДИН: Све је тако, ма неће тако одмаха одсјећ и мене праведна ухапсит на ријеч двије зле женетине. Разабрат ће прије врло добро и приупитат јесам ли ја таки чоек и чут и мене и мој разлог.
МАСЦАРИГЛИО: То добро говориш; видјет је да се разумијеш у правду колико један по један и колико да си родјен за судит.
ЈОВАДИН: Ја? јок, не разумијевам, то није мој занат. Ја сам трговац.
МАСЦАРИГЛИО: Ма ко тако говори, видјет је да је што проучио како се правда чини.
ЈОВАДИН: Ни јесам ни дочуо, а негли проучио како се суд чини, већ ме моја иста памет и разум учи, и свакога од људи који имаде ишта свијести у глави, да ће и мене почут и примит ме да се могу оправдат, тер да не би могли суда учинит кад не би довели обједвије стране да се сочимо једна према другој баш пред правдом.
МАСЦАРИГЛИО: Да се сочи један с друзијем? То је лијепо и промишљено и речено.
ЈОВАДИН: Ово ми све изходи без да се ја и стављам.
МАСЦАРИГЛИО: Ја веома добро хитам да памет и разум једнога трговца може веома лијепо промислит све што је по закону и по реду од правде, ма не може знат праве ријечи с којијем се служи на правди кад имаш коју лит с кијемгод.
ЈОВАДИН: Ово су ријечи с којијем се ми служимо у нашему вилајету, тер ми осташе у памети, и које научих говорећи међу нами по Босни и Херцеговини.
МАСЦАРИГЛИО: Веома добро.
ЈОВАДИН: Ну за да познавате да се не разумијевам поништа како се правда, молит оу те да ме приведес к какву авокату, да ми се сњим посвјетоват врху мога посла.
МАСЦАРИГЛИО: Хоћу волентијери, и идем те одвестит у два чоека јако паметна; ма нека прије знаш за да се не зачудиш кад их чујеш како говору, осто им је, како свеђ декламавају на консулима и по апелима, њеки тон од гласа да би реко да кантају; и ти ћеш узет за пјевање све што ти узговоре.
ЈОВАДИН: Шта ја марим како бесједе, иштом да ми кажу оно што ми је потреба знават.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|