Jadovnih boljezni prsi su me pune
U željah ljuvezni, urešen paune,
Ke m' dušu podiru i s dušom srdačce,
Od muka umiru, prisvijetlo sunačce!
Misleći dan i noć, moj cvite najdraži,5
Kako bi srce moć da nam se utaži.
Kako bi moć slučit dva srca što žude
I želje izručit, priskladno ko m' blude.
Ja sahnem, ti bliđiš, ja mrem a ti želiš,
A sve to sam vidiš ter me još dreseliš,10
Ter mi još skončavaš na pospjeh život moj
I duši pridavaš nevoljni nepokoj!
Gdi tužiš na mene, kažući tve lice,
S uzdahom ko t' vene kako cvit ružice,
A oči t' vre sozom, kim sjaju livade15
Iz neba kad rosom zelen lis popade.
A to sve ti činiš, er ne znaš ćud vila,
Kih ljubav ne sciniš ni kletve bez dila,
U meni ni tako, kunu se toj bogu,
Ma nu ja inako ni umijem ni mogu.20
Nesreći zabavi, a mene ne krivi,
Ka našoj ljubavi u svemu protivi,
Straži me još preda, oh stražo neugodna,
Ka nad mnom sve preda, čas nisam slobodna!
Nu da znam umriti, me zlato pričisto,25
Skoro se ć' smiriti, vidićeš znam li što.
Vidit ćeš hitrosti djevojke ka ljubi,
Kako ne dopusti da platu trud gubi.
