[Gojila majka Marulu divojku]
Gojila majka Marulu divojku,
Gojila je petnaest godin.
A ka' je Mariji petnaest godin
A Mariji je srića izodila,
Prosijo je u selu komšija. 5
Majka daje u selu komšiji,
Braća daju banu priko mora.
Još su braća seli govorila:
"Da ti bora, naša draga seko,
Odi seko banu priko mora, 10
Tvoja će te pohoditi braća,
U godini svakoga miseca,
U misecu svake nediljice."
Ka' je sele braću poslušala,
Ona ide banu priko mora. 15
Ka' su braća selu udomila,
Al' Bog posla o' sebe moriju
I umori devet mili sina.
Sama osta samohrana majka.
Cvili sele utrun i večeron, 20
Da joj nema braće u pohode.
Njoj kore mnoge jatrvice:
"Kuško jedna, naša jatrvice:
Ti si tvojoj braći omilila,
Ča te tvoja ne pohodu braća." 25
Kuka sele, ni dan ne pristaje,
Da joj nima braće u pohode.
Ka' se milin Bogu dojadilo,
Pa un pošalje dva svoja anđela
Do bijela groba Jovanova, 30
Jovanova, brata najmlajega
I svojin ga zadahnite dahun,
O' ploče mu konja sakujte,
O' zemljice misite kolače,
O' pokrova krojite darove, 35
Šaljite ga seli u pohode.
To čula dva Božja anđela.
Oni sajdu doli sa nebesa
Do bijela groba Jovanova,
Jovanova, brata najmlajega, 40
Svojin ga zadahnila dahon,
O' ploče mu konja sakovali,
O' zemljice misli kolače,
O' pokrova krojili darove,
Slali ga seli u pohode. 45
Na largo ga sele sagledala,
Malo bližje prida nj išetala.
Ruke šire, u lice se ljube.
Pitaju se za mir i za zdravlje.
Ali mu je govorila sele: 50
"Ivane, moj rođeni brajne,
Šta si mi tako potamnio,
Kao da si pod zemljicun bio."
Ali joj je govorija brajne:
"Da ti bora moja draga sele, 55
Devet bilih kula načinismo
I osan mile braće oženio,
Dvorio san osan milih snaha.
Zato san ti potamnio seko:
Ali mu je govorila sele: 60
"Ivane, moj rođeni brajne,
Pričekaj me tri-četiri dana,
Da ja spremin gosposke darove,
Da ja nosin snahan u pohode."
Ali joj je govorija brajne: 65
"Da ti bora, moja draga sele
Ona ide staroj majci svojoj
Pa joj je govorila:
"Otvor' grade, stara majko moja."
Ali joj majka odgovara: 70
"Ti nisi moja jezinica,
Neg' od Boga morija.
Devet si mi sina umorila,
Pa š i mene, samohranu majku."
Ali joj je ćerka govorila: 75
"Da ti bora, mila majko moja,
Nisan ja od Boga morija,
Nego tvoja ćerca jezinica
Kad je majka grade otvorila,
Obe mrtve na zemljicu pale. 80
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
