[Гојила мајка Марулу дивојку]
Гојила мајка Марулу дивојку,
Гојила је петнаест годин.
А ка' је Марији петнаест годин
А Марији је срића изодила,
Просијо је у селу комшија. 5
Мајка даје у селу комшији,
Браћа дају бану прико мора.
Још су браћа сели говорила:
"Да ти бора, наша драга секо,
Оди секо бану прико мора, 10
Твоја ће те походити браћа,
У години свакога мисеца,
У мисецу сваке недиљице."
Ка' је селе браћу послушала,
Она иде бану прико мора. 15
Ка' су браћа селу удомила,
Ал' Бог посла о' себе морију
I умори девет мили сина.
Сама оста самохрана мајка.
Цвили селе утрун и вечерон, 20
Да јој нема браће у походе.
Њој коре многе јатрвице:
"Кушко једна, наша јатрвице:
Ти си твојој браћи омилила,
Ча те твоја не походу браћа." 25
Кука селе, ни дан не пристаје,
Да јој нима браће у походе.
Ка' се милин Богу дојадило,
Па ун пошаље два своја анђела
До бијела гроба Јованова, 30
Јованова, брата најмлајега
I својин га задахните дахун,
О' плоче му коња сакујте,
О' земљице мисите колаче,
О' покрова кројите дарове, 35
Шаљите га сели у походе.
То чула два Божја анђела.
Они сајду доли са небеса
До бијела гроба Јованова,
Јованова, брата најмлајега, 40
Својин га задахнила дахон,
О' плоче му коња саковали,
О' земљице мисли колаче,
О' покрова кројили дарове,
Слали га сели у походе. 45
На ларго га селе сагледала,
Мало ближје прида њ ишетала.
Руке шире, у лице се љубе.
Питају се за мир и за здравље.
Али му је говорила селе: 50
"Иване, мој рођени брајне,
Шта си ми тако потамнио,
Као да си под земљицун био."
Али јој је говорија брајне:
"Да ти бора моја драга селе, 55
Девет билих кула начинисмо
I осан миле браће оженио,
Дворио сан осан милих снаха.
Зато сан ти потамнио секо:
Али му је говорила селе: 60
"Иване, мој рођени брајне,
Причекај ме три-четири дана,
Да ја спремин госпоске дарове,
Да ја носин снахан у походе."
Али јој је говорија брајне: 65
"Да ти бора, моја драга селе
Она иде старој мајци својој
Па јој је говорила:
"Отвор' граде, стара мајко моја."
Али јој мајка одговара: 70
"Ти ниси моја језиница,
Нег' од Бога морија.
Девет си ми сина уморила,
Па ш и мене, самохрану мајку."
Али јој је ћерка говорила: 75
"Да ти бора, мила мајко моја,
Нисан ја од Бога морија,
Него твоја ћерца језиница
Кад је мајка граде отворила,
Обе мртве на земљицу пале. 80
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
