* * *
Frane i Lijana
Fran se i Lijana
v kamare zgovara,
da te poć oni dva
tja do Raba grada:
»Ti hodi, Lijana, 5
majku svoju pitat,
a ja gren tentoga
barčicu armižat.«
Barčica j’armana,
srebrom okovana, 10
zlatom armižana.
»Mila majko moja!
Fran se na put spravja
zove me, da gren s njim,
tja do Raba grada!« 15
»»Ne hodi, Lijana,
ne hodi, kći moja!
Zač mi se noćaska
čudna sanj sanjala,
da su se s Lijanom 20
vali razbijali.««
»Mila majko moja!
Ne verujte sanji,
ne verujte sanji,
blagoslov mi dajte!« 25
»»Bog ti ne daj putem
ni vetra ni vala,
samo jedno malo
bure termuntane!««
Kad su oni prišli 30
nasred silna mora,
popuhnula bura,
bura termuntana,
utopil se je Fran
i lipa Lijana. 35
Kad su šli ribari
ribice loviti,
oni su mislili,
da su vele ribe.
A to je bil mlad Fran 40
i Lipa Lijana.
Frana su ponesli
svetomu Andriji.
A lipu Lijanu
v kloštar koludricam’. 45
Na Franu e zg'orela
sveća od soldina,
na lipoj Lijani
dumpler od cekina;
na Franu je zrasla 50
kita mažurane,
na lipoj Lijani
garoful s tri grane.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Hrvatske narodne balade i romance, uredio Olinko Delorko, Zora, Zagreb, 1951., str. 97-98.
