* * *
Фране и Лијана
Фран се и Лијана
в камаре зговара,
да те поћ они два
тја до Раба града:
»Ти ходи, Лијана, 5
мајку своју питат,
а ја грен тентога
барчицу армижат.«
Барчица ј’армана,
сребром окована, 10
златом армижана.
»Мила мајко моја!
Фран се на пут справја
зове ме, да грен с њим,
тја до Раба града!« 15
»»Не ходи, Лијана,
не ходи, кћи моја!
Зач ми се ноћаска
чудна сањ сањала,
да су се с Лијаном 20
вали разбијали.««
»Мила мајко моја!
Не верујте сањи,
не верујте сањи,
благослов ми дајте!« 25
»»Бог ти не дај путем
ни ветра ни вала,
само једно мало
буре термунтане!««
Кад су они пришли 30
насред силна мора,
попухнула бура,
бура термунтана,
утопил се је Фран
и липа Лијана. 35
Кад су шли рибари
рибице ловити,
они су мислили,
да су веле рибе.
А то је бил млад Фран 40
и Липа Лијана.
Франа су понесли
светому Андрији.
А липу Лијану
в клоштар колудрицам’. 45
На Франу е зг'орела
свећа од солдина,
на липој Лијани
думплер од цекина;
на Франу је зрасла 50
кита мажуране,
на липој Лијани
гарофул с три гране.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 97-98.
