Ej neviro nigdi te ne bilo
(IZ USTIH PUKA ZLARINSKOGA)
Bogdan mi se na vojsku opravlja.
Na dvoru mu ne ostaje niko
Neg Ružica draga sestra svoja.
Lepo je je junak svetovajo:
Ostaj s Bogom draga sele moja 5
Noćom bele dvore ne otvaraj
Ni Bogdanu dragu bratu tvomu
Dok ne vidiš moje bele ruke
I na njima dva zlatna perstena
Na ki mam su dva lepa imena 10
Moje, sele, i tvoje zajedno.
Misli junak niko da nečuje,
Sve to sluša Senjanine Mate.
Udilj mi se meće na zlatare
I sakuje dva zlatna perstena 15
Na kimam su dva lepa imena.
A kad se je noća ufatila,
Grede na dvor seki Bogdanovoj.
Tiho mi je iz prid dvora zove:
Otvor dvore draga sele moja. 20
Lepo mu se mlada ozivala;
Ko me zove u dvoru evo me;
Ali moje ne otvaram dvore,
Ni Bogdanu dragu bratu momu,
Dok ne vidim ruke Bogdanove 25
Na kimam su dva zlatna perstena
I na njinia dva lepa imena,
Bogdanovo i moje zajedno.
Govori joj Senjanine Mate:
Otvor dvore, draga sele moja, 30
Ako li ga meni ne veruješ,
Evo moja pod prozorom ruka
Na kojoj su dva zlatna perstena.
Kada ga je mlada razumila
Izašla je kuli na prozore 35
Bosonoga bez svilena pasa,
Gologlava bez marame svilne.
Vidila mu pod prozorom ruku,
Na zlatni se persten prevarila,
Bele mu je dvore otvorila. 40
A kad vidi Senjanine Mate
Ne uzimlje ni srebro ni zlato
Već za ruku sesiru Bogdanovu
I meće je na konja uzase,
Pak je vodi Senju bijelomu. 45
Kad su bili sred gore zelene
Reče lepa Bogdanova sele:
Sunce moje Senjanine Mate
Što se vidi po srid polja ravna?
Al je gora al studena voda? 50
Al je gora snigom zabelila?
Al popeti bili čadorovi?
Al popali labutovi ptice?
Al su turske na plandištu ovce?
Govori joj Senjanine Mate: 55
Što se vidi na sred polja ravna
Nije gora ni studena voda,
Niti gora snigom zabelila,
Ni popali labutovi ptice,
Ni popeti čadorovi beli, 60
Nit su turske na plandištu ovce,
Već je ono Senju beli grade
U komu ćeš biti gospođica.
Govori mu Bogdanova sele:
Sunce moje Senjanine Mate, 65
Pusti mene na Dunaj na vode
Da umijein moje bilo lice,
Zašto mi je puno potavnilo
Plačuć mlada staru majku moju
I Bogdana draga brata moga. 70
Kad to čuje Senjanine Mate
Privari se ujide ga zmija.
Skinija je niz konja vranoga.
Nije mlada lice umivala,
Već.u Dunaj u vodu skočila, 75
Berzo mlada vodu priplivala
Na drugu se stranu ufatila,
Iz tanašca gerla zapevala:
Ostaj s Bogom Senju beli grade
I delio Senjanine Mate, 80
Uteče ti mlada robjinica.
Odgovara Senjanine Mate:
Pojdi s Bogom sele Bogdanova
Ja ne žalim što si pobignula,
Već ja žalim sto te ljubjo nisam. 85
Od kad me je porodila majka
Još me nije niko privaria
Što ti danas da te bor ubia.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
