Dvi zvizde ljuvene na ličcu rajskomu
* * *
Dvi zvizde ljuvene na ličcu rajskomu
strile su ognjene srdačcu jaoh momu.
Vaj, tko bi ikad mnil, da pogled slatki taj
prilijepe ovej vil srcu je plač i vaj?
I zvizde tej sjaju u višnjih na nebi,
a vajmeh ne imaju taj čemer u sebi.
Oto smrt mu vidim, a ljubav i nje vlas
sili me, da slidim očiti moj poraz;
oto kad ne pozrem tej zvizde danice,
ako i š njih na smrt grem, more me tužice.
Stvoren sam vidju ja letušte naravi,
ka na plam gre; er sja gdi život ostavi.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|
