Дви звизде љувене на личцу рајскому
* * *
Дви звизде љувене на личцу рајскому
стриле су огњене срдачцу јаох мому.
Вај, тко би икад мнил, да поглед слатки тај
прилијепе овеј вил срцу је плач и вај?
I звизде теј сјају у вишњих на неби,
а вајмех не имају тај чемер у себи.
Ото смрт му видим, а љубав и ње влас
сили ме, да слидим очити мој пораз;
ото кад не позрем теј звизде данице,
ако и ш њих на смрт грем, море ме тужице.
Створен сам видју ја летуште нарави,
ка на плам гре; ер сја гди живот остави.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|
