Abdulhraman paša izsieče sarajske baše
(god. 1827.)
Viče vila sa verh Trebevića,
Pak dozivlje mlade Sarajlie:
Sarajlie da vas bor ubije!
Jer ubiste Nakib efendiu,[1]
Brez careva biela fermana,
Brez pašine sitne burjuntie,
Brez kadine ućul-murasele,
Brez ilama kreševskog imama?
Kad vam paša u Saraj’vo dođe,
Tko će vama pašu dočekati
Tko l’ pod pašom konja prifatiti?
Tko li učit biele fermane,
Tko l' pašine sitne burjuntie?
Eno paša u Zvorniku gradu;
Paša piše sitnu burjuntiu
Ter ju šalje k Šehru Sarajevu
A na ono sedam poglavarah:
Dođe knjiga u Šehr Sarajevo
A na onog Bakariu starog.
Knjigu uči Bakaria stari,
Knjigu uči, a suze proljeva,
Pa govori Bakaria stari:
Bora vama, moje age drage!
„Abdul-paša, mila majka naša
Sve nas zove ka Zvorniku gradu;
Spremajte se, moje age drage,
Spremajte se ka Zvorniku bjelu,
Svaki nosi po katuru blaga,
Ja ću nosit dvie mazge blaga."
Spremiše se age Sarajiie;
Svaki nosi po katuru blaga
Bakaria, dvie mazge blaga.
Naniđoše niz polje zvorničko;
Gledao ih paša sa pendžera.
Paša pita svoga terdžumana:
„Tkono jaši na pred na đogatu?^
Terdžuman mu po istini kaže:
„Ono ti je Bakaria stari,
Dućan mu je na srid bezistena,
Kada hoće age Sarajlie,
Kada hoće da čine vieće
Oni nejdju muli na mešćemu
Neg’ u dućan Bakarie starog.“
Paša pita svoga terdžumana:
„Tkono jaši drugi na vrančiću?“
Ono ti je Pinjo barjaktare,
Kahva mu je na srid Kolobare,
Kada hoće age Sarajlie,
Kada hoće, da čine vieće,
Oni nejdju muli na mešćemu,
Nego idju Pinji barjaktaru.“
Opet paša terdžumana pita:
„Tkono treći jaši na doratu ?“
Terdžuman mu po istini kaže:
„Ono ti je aga Turnadžia
Dućan mu je na srid baščaršie,
Kada čine vjeće Sarajlie
On’ neidju muli na mešćemu
Već dućanu age Turnadžie. —
Štono jašu na dva dobra konja,
Ono su ti do dva Tamiščie,
Dućan im je na sried varoši.
Kad u jutru, jutro osvanulo,
Paša ih je redom izvodio,
Pa ih kolje kano janjce mlade.
Šalje momke svom bielu dvoru:
„Kaži te im viernim ljubama,
Da nejmade agah Sarajliah,
Redom ih je paša pogubio.
