[...На далеко у тој село]
...
На далеко у тој село,
У тој село Кумарево.
На чашу му абер дође:
Стојане, иди си дома,
Станика ти многа болна,
Много болна ће да умре.
Коња водим, пешке одим,
Леба носим, гладан одим,
Воду газим, жедан одим.
У авлију кола стоју,
Станика ми мртва лежи,
Испружила бело грло,
Затворила чарне очи.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
