...
Na daleko u toj selo,
U toj selo Kumarevo.
Na čašu mu aber dođe:
Stojane, idi si doma,
Stanika ti mnoga bolna,
Mnogo bolna će da umre.
Konja vodim, peške odim,
Leba nosim, gladan odim,
Vodu gazim, žedan odim.
U avliju kola stoju,
Stanika mi mrtva leži,
Ispružila belo grlo,
Zatvorila čarne oči.
