*** (Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије...)

***  (1893)  Писац: Светозар Ћоровић

Сунашце сјајно када за даљне горе се скрије
И с цркве звоно мало објави свршетак данка,
Када се нојца спусти, нојца тиха и блага
И свијет почива мирно под крилом слатког сна.

Кроз н’јеме дубраве оне ја самац блудим тада
Па слушам шапат кад лахор мирисно цв’јеће љуби,
И жубор потока бистрог и пјесму славуја тога
Како се разлијеже тужно и лагано се губи.

Занесен и опијен чаробном сликом овом
На тебе мислим тада, дивотно чедо моје,
Па исто ко̂ да слушам са твојих усница рујних
Умилни шапат тајни и слатке пјесмице твоје.

Па као покајник с’једи пред иконицом светом
Што шапће молитве своје онако скромно и благо
И ја побожно станем, па прекрштених руку
Споменем по сто пута име ти слатко и драго...

Мостар, 27./6. 1893.

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 20, стр. 300.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.