23.
Кô лептири по гранама трепери ми лист до листа
Па шумори зелен-гора, кô кад негдје из дубине
Притајени извор врије, ил' кô да му вода чиста
Са потмулим шумом пада са литица и висина.
Из дебеле ладовине ја кроз лишће густих грана
Гледам како плаво море колеба се и бјеласа,
Док по њему бројне лађе са далеких плове страна
Са једрима заобљеним, кô лабуди врх таласа.
Овдје са мном никог нема до ли тавне сјенке моје,
Само негдје у шипражју препелица слатко поје
Као да би пјесмом шћела да ми бону душу грије.
Али залуд пјесма драга! Залуд шапат лисних
[грана!...
Залуд море поздравља ме златним блеском
[мајских дана...
Све је залуд!... Младост моја кô покошен
[љиљан мрије...
Монтана, 17. IX 1904.
