*** (Кô лептири по гранама трепери...)

*** (Кô лептири по гранама трепери...)
Писац: Јаков Шантић

* * *

                      23.

Кô лептири по гранама трепери ми лист до листа
Па шумори зелен-гора, кô кад негдје из дубине
Притајени извор врије, ил' кô да му вода чиста
Са потмулим шумом пада са литица и висина.

Из дебеле ладовине ја кроз лишће густих грана
Гледам како плаво море колеба се и бјеласа,
Док по њему бројне лађе са далеких плове страна
Са једрима заобљеним, кô лабуди врх таласа.

Овдје са мном никог нема до ли тавне сјенке моје,
Само негдје у шипражју препелица слатко поје
Као да би пјесмом шћела да ми бону душу грије.

Али залуд пјесма драга! Залуд шапат лисних
                                                                    [грана!...
Залуд море поздравља ме златним блеском
                                                       [мајских дана...
Све је залуд!... Младост моја кô покошен
                                                   [љиљан мрије...

Монтана, 17. IX 1904.

Извор

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 127.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.