(Нуто јада за момице)

(Нуто јада за момице) Писац: Бранко Радичевић

(Нуто јада за момице)

Нуто јада за момице,
Нуто чудне мреже:
Око момка лубенице
Попустиле вреже.

Туда шеће једна бела;
Он из вреже вирну:
„Јао, врежо, дела, дела,
У срце ме дирну!“

Зачу цура, затрепета,
Ћаше утећ лепа,
Ал' је веће врежа клета
За ножицу шчепа.

„Пуштај, врежо“, цвили јатка,
„Пуштај, тешки јаде!“
— „Немој, врежо, немој, слатка!“
Опет момак стаде.

И прискочи лака скока,
Већ је ето вата.
„Јао, дража и од ока,
Та сва си од злата.“

Загрли је, пољуби је,
Обрну, преврну:
Од себека не пусти је
До пред ноћцу црну.

(10/11. 847)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.