(Nuto jada za momice)

(Nuto jada za momice)
Pisac: Branko Radičević

Nuto jada za momice,
Nuto čudne mreže:
Oko momka lubenice
Popustile vreže.

Tuda šeće jedna bela;
On iz vreže virnu:
„Jao, vrežo, dela, dela,
U srce me dirnu!“

Začu cura, zatrepeta,
Ćaše uteć lepa,
Al' je veće vreža kleta
Za nožicu ščepa.

„Puštaj, vrežo“, cvili jatka,
„Puštaj, teški jade!“
— „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“
Opet momak stade.

I priskoči laka skoka,
Već je eto vata.
„Jao, draža i od oka,
Ta sva si od zlata.“

Zagrli je, poljubi je,
Obrnu, prevrnu:
Od sebeka ne pusti je
Do pred noćcu crnu.

(10/11. 847)

Vikipedija

Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:

Branko Radičević

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.