Ти ћеш тећи у океан славе
док се мудре на те круне главе
Нево р'јеко, огледало људства,
славом ти си извор огласила
виш' но Дунај, Нил и Ефрат древни.
Красно ли си отсвуд накићена
с храмовима подигнутим творцу,
царским дворма и другим зданијам'.
Брегове си осула бисером -
просвјештењем, најдражим камењем;
из тебе су израсли цвјетови
правог знања и човјекољубног.
Од истока до твога утока
лађе су те нашарале везне,
њих прекрили крсташи барјаци.
Ти си срце славенског племена,
прави извор вјере православне.
Крајма твојим излежу се орли,
који лете на све стране св'јета
вјерне бране, а невјерне гњаве.
име т' тијем дижу до небесах,
надалеко знају ширит крила
д'јел су шести прекрилили св'јета,
другим дају закон и обрану.
Даљни свијет - Китај многољудни -
орлиће ти нуди с даровима.
да Пекина име не помраче;
горди Париз и Стамбол надмени
судбу су ти у руке давали, -
оба си их падше окрунила.
Често с гњевом крвава протјечеш,
под валове безбож закопајеш.
Све си круне наједно скупила
од источне и сјеверне стране;
неприступни Кавказ и високи
твојим орлма превио је главу.
Нептуну си храм воздвигла вељи,
у коме се легу лабудови
те излећу на поља широка.
на широка поља океанска,
њину страшну кроје мраку грудма,
крилма лепћу над грозном Тетидом,
перјем ките бујност бесконачну;
њини громи оглашују име -
до састанка мора с небесима -
Славјанина од постања знатна.
О ти Нево, увјек с славом текла,
са тобом се дичили народи -
твој Рус храбри с браћом Славјанима!
Свагда с' на теб' слава круновала
и Романска кућа царовала!
