Што ћу, нано, кад ме швалер ман’о

Шго ћу, нано, кад ме швалер ман’о!
Ни ме жао, ни што ме је ман’о,
Већ ме жао, што ме другом дао,
Незнам ћуди, како други љуби. —
Ситно љуби, моја мила дико,
Ситно љуби, не уједај зуби,
Не прави ми модрице на лицу;
Ја сам мала, познаће ме нана,
Па ће рећи, да се милујемо.
Није дуго, није ни одавно,
Бто сада већ година дана,
Од како се, дико, милујемо.