Отворите главни мени

Што су звезде тако бледе

Што су звезде тако бледе
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg

Што су звезде тако бледе



Што су звезде тако бледе,

Што се месец сетан крије,

Што се црна поноћ спушта —

Аох, срце, жао ми је.


Неста звезда и месеца,

Све је хладно, све је црно,

Срце моје студено је —

Од туге сам сав претрн'о.


Црна поноћ, црн сам и ја,

Мис'о моја још тамнија,

Што год гледам све издише

И ја крви немам више.


Имао сам крвцу врелу

Док у нади век пролазих —

Свега тога нема више

Од кад мртву Милку спазих.


Ој, лахоре, веран друже,

Дедер тако лако пири —

Да с' на овом гробу барем

Моја душа слађе смири.



НапоменеУреди

  • Објављена у књизи Песме, 1863, страна 16

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 28. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.