Што су звезде тако бледе

Што су звезде тако бледе Писац: Милорад Поповић Шапчанин

Што су звезде тако бледе

Што су звезде тако бледе,

Што се месец сетан крије,

Што се црна поноћ спушта —

Аох, срце, жао ми је.

Неста звезда и месеца,

Све је хладно, све је црно,

Срце моје студено је —

Од туге сам сав претрн'о.

Црна поноћ, црн сам и ја,

Мис'о моја још тамнија,

Што год гледам све издише

И ја крви немам више.

Имао сам крвцу врелу

Док у нади век пролазих —

Свега тога нема више

Од кад мртву Милку спазих.

Ој, лахоре, веран друже,

Дедер тако лако пири —

Да с' на овом гробу барем

Моја душа слађе смири.

Напомене

• Објављена у књизи Песме, 1863, страна 16

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 28. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.