* * *
[Што се данас чудо изгледамо]
Што се данас чудо изгледамо,
ге се бију два брата рођена!
Не бију се за сребро, за злато,
тик се бију за добру девојку!
Ника вели: Моја је девојка, 5
а Никола: Ја сам дукат даја!
Није чудно што су се побили,
тик је чудно ге и’ закопали –
више лојзе, више винограда,
како често мајка на гроб д’ иде, 10
мајка ишла, па за њи’ редила:
„Јао, Нико! Јо, тужни Николо!
Ваши коњи за вас узвришташе!
Ваши ’рти за вас узкуцаше!"
Проговар’у Ника и Никола: 15
„Бога тебе, мајко остарела!
Подај ’рти на нашу дружину,
а соколи на нашу браћију,
коњи вежи за наше крстаче!
Нека рубе траву до корена! 20
Нека коп’у земљу до копите!
Нека вриште,нек’ се далек’ чује!
Нек’ се знаде да газду немају!"
|
|
Напомена
Певала: Даница Миловановић, с. Мужинац.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 186.
