Школски надзорник/25
| ◄ ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА ► |
ПЕТА ПОЈАВА
Пређашњи без ПИСАРЕВИЋА
ПЕТРОВИЋ (који је међутим дошао к себи): Школски надзорник!... Тако изненада!... Нисам се ни приправио... Треба да држим говор, а нисам га саставио!... П' онда сам и децу распустио... Време је жетви... Како да га дочекам?... Не знам ни где ми је глава!... Сав сам се ознојио... Али жено... Зар ви не знате да је дошао школски надзорник?! (седне уморен)
СТАНКО: Још није дошао, тек долази!
ПЕТРОВИЋ (скочи): Та то је оно што тек долази... А ја нисам приправан са говором... Како да га поздравим?... Како да га дочекам?... Жено, та шта стојиш?... Зар ниси чула... школски надзорник?!... (хода горе доле)
КАТА: Ето ти га на!... Сав се збунио... А мало час се разметао како ће он ово, па оно!
ПЕТРОВИЋ (стане у једаред): Ха! Сад сам се сетио!... Имам ја свој говор што сам држао пре десет година покојном Платону, кад је у наше село дошао.... То ће са свим добро 6ити. (отрчи столу и тражи) Ал' где је само? Да се, наопако, није изгубио?... Ха, ево га!... Ту је!... Ту је мој говор!... Брзо сад да га научим. (чита) „Високоблагородни, впсокопреосвјашчењејши господин епископ....
СТАНКО: Та немојте енископ, већ надзорник.
ПЕТРОВИЋ: Имаш право !... Високоблагородни го-сподин надзорник! (чита) „Ваш долазак у нашу малу средину побуђује велику радост у свима срцима...“ Жено, та где је мој црн капут, бео пруслук, цилиндер, штап, бела марама?... Шта сте стали? (ови иду по ствари. — Петровић чита) „ваш долазак у нашу малу средину побуђује велику радост у свима срцима... “
КАТА (носи капут и пруслук): Ево ти пруслука и капута.
ПЕТРОВИЋ (даје се свлачити а међу тим чита): „Ваш
долазак у нашу малу средину побуђује велику радост у свима срцима“... Шта ћеш ти, жено?
КАТА: Та да ти обучем пруслук...
ПЕТРОВИЋ: Да, да, имаш право... (говори на памет) Ваш долазак у нашу велику средину побуђује малу радост....
КАТА: Ал’ шта си укочио руке? (обуче му пруслук)
ПЕТРОВИЋ: Јесам ли готов? (пође и говори на памет) Ваш мали долазак у нашу велику радост...
КАТА: Та чекај још капут да обучеш. (облачи му капут)
ПЕТРОВИЋ: Зар још ниси готова?!... Ваш велики долазак у нашу малу средину....
САВЕТА: Ево, татице, цилиндер...
ПЕТРОВИЋ (шчепа га и натакне па главу): Ваш радосни долазак у нашу малу средину...
САВЕТА: Ево вам штап... Па немојте заборавити да кажете за Станка...
ПЕТРОВИЋ: Нећу, нећу!... Високоблагородни господине!... Ваш долазак...
СТАНКО: Три године већ како бадава ишчекујем штацију...
Петровић Добро, добро!... Наш долазак у вагау средину....
САВЕТА: Не може да се женп....
ПЕТРОВИЋ: Знам већ!... Високоблагородни господин епископ...
СТАНКО: Кажите му, да је крајње време...
ПЕТРОВИЋ: Добро, добро!... Ваш велики долазак у наша мала радосна срца....
СТАНКО: Кажите да нисам лупеж.
САВЕТА: Ни карташ !
СТАНКО: Ни пијанац.
САВЕТА: Ал’ немојте заборавпти!
ПЕТРОВИЋ: Нећу, нећу! — само да говор научим... Високоблагородни господине.