[Ц’вти, руже, ц’вти, мори, мене не ме жали!]
Ц’вти, руже, ц’вти, мори, мене не ме жали!
Нана ме је дала, руже, врло на долеко,
на долеко, руже мори, преко девет рида.
преко девет рида, руже, у десето село,
у десето село, мори, у девет девера, 5
у девет девера, руже, у дванаес з’лве.
И они су, руже мори, најврли ајдуци!
В’здан су ги, руже мори, порте затворене,
сву ноћ су ги, руже мори, порте отворене,
в’здан спијев, руже мори, сву ноћ ајдукујев. 10
Донели су, рушке мори, два товара благо,
јед’н товар, рушке мори, све бела пченица,
други товар, рушке мори, све жути дукати.
У пченицу, рушке мори, од јунака глава,
а јунак је, рушке мори, мој мил брат рођени: 15
у дукати, рушке мори, од невесту фешче,
тој је фешче, рушке мори, од рођену снаву.
