[C’vti, ruže, c’vti, mori, mene ne me žali!]
C’vti, ruže, c’vti, mori, mene ne me žali!
Nana me je dala, ruže, vrlo na doleko,
na doleko, ruže mori, preko devet rida.
preko devet rida, ruže, u deseto selo,
u deseto selo, mori, u devet devera, 5
u devet devera, ruže, u dvanaes z’lve.
I oni su, ruže mori, najvrli ajduci!
V’zdan su gi, ruže mori, porte zatvorene,
svu noć su gi, ruže mori, porte otvorene,
v’zdan spijev, ruže mori, svu noć ajdukujev. 10
Doneli su, ruške mori, dva tovara blago,
jed’n tovar, ruške mori, sve bela pčenica,
drugi tovar, ruške mori, sve žuti dukati.
U pčenicu, ruške mori, od junaka glava,
a junak je, ruške mori, moj mil brat rođeni: 15
u dukati, ruške mori, od nevestu fešče,
toj je fešče, ruške mori, od rođenu snavu.
