Црвено, плаво, бело...

Црвено, плаво, бело...  (1892)  Писац: Васа Крстић

Црвена је крвца
Што ми срце грије,
Кад се на ме мо̂ма
Милоока смије.

Плаветна је река,
И небо се плави,
А плави и коса
На моминој глави.

Невиност је бела,
То се свуда вели
А са тим се слажеш
Мила душо, је ли?...

Па кад све три боје
У целину спојим,
Поносим се мо̂мо,
Српским срцем твојим.

10./VI. 1892.

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 19, стр. 291.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Крстић, умро 1910, пре 114 година.