Црвено, плаво, бело...
Црвено, плаво, бело... (1892) Писац: Васа Крстић |
Црвена је крвца
Што ми срце грије,
Кад се на ме мо̂ма
Милоока смије.
Плаветна је река,
И небо се плави,
А плави и коса
На моминој глави.
Невиност је бела,
То се свуда вели
А са тим се слажеш
Мила душо, је ли?...
Па кад све три боје
У целину спојим,
Поносим се мо̂мо,
Српским срцем твојим.
10./VI. 1892.
Извор
уреди1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 19, стр. 291.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Крстић, умро 1910, пре 114 година.
|