Цар Шћепан и Милош Обилић
Вино пије српски цар Шћепане
У Призрену, своме Цариграду.
Око цара многи поглавари,
Све војводе и многи везири.
Сједи царе у горњему кругу, 5
Според цара до два патријара
И остали многи свештеници.
Многе слуге по чардаку шећу,
Који служе вино и ракију,
А Обилић цар Шћепана служи 10
И његове земљи поглаваре.
Смјерно Милош и господски служи,
Поклања се славном цар Шћепану
Баш к’о снаха скоро доведена.
Љевши Милош од сваке ђевојке, 15
Не имаде браде ни бркова.
Погледа га сва господа редом,
Сваком Милош зачудан бијаше.
Сва господа цару проговара:
»О, наш царе, наша круно златна, 20
»Чудно добро што имаш у двору,
»Што претеже и сребро и злато:
»Обилића, уз кољено слугу.
»Жени, царе, Обилић Милоша,
»Што гођ нас је овђе поглавара 25
»У свакога 'има по ђевојка,
»Неког шћерца, неког мила сека,
»Сваки би ти цуру покловио
»За Милоша, прикладна јунака.
»Јазук му је нежењену младу, 30
»Јер је Милош јунак на јунаштву.
»Кад Бог даде да се чедо нађе,
»Те да буде налик на Милоша,
»Ваљао би твојој царевини.«
Проговара славни цар Шћепане: 35
»Чуј Милоше, шта господа каже!
»Ако Бог да и срећа од Бога,
»Цар ће тебе оженити, сине,
»Само кажи коју ћеш ђевојку,
»Цар не жали потрошити блага. 40
»И досад сам много оженио,
»Није царе блага зажалио,
»А многе сам подигнуо слуге,
»Па су данас земљи господари.
»И теби ћу дати књажевину, 45
»То сам дужан теби учинити,
»Јер је твоја ђедовина била
»До Солуна сва деспотовина,
»Цар ће за те благо потрошити.«
Кад то чуо Обилић Милоше 50
Од цара се Милош застидио,
Уз лице му пламен ударио,
Поклања се славном цар Шћепану:
»Цар Шћепане, наша круно златна,
»То још Милош није заслужио. 55
»Ја сам, царе, истом постануо,
»Срамота се мени оженити,
»А мој царе, од мало земана.
»Ако Бог да и срећа од Бога,
»Када с киме ратовати пођеш, 60
»Па приватиш земљу задобиту,
»Онда ћеш ме царе оженити
»Док издворим за женидбу благо,
»Да не рекну земљи старјешине
»Да ја трошим царевину благо, 65
»А нијесам, царе, заслужио.
»А још имам и прве дужности:
»Својој мајци дужност откупити
»Што је за ме претрпила мајка.
»Ја бих, царе, најволио прво 70
»Саградити задужбину мајци,
»Нек’ се њојзи летурђија служи
»И овога и онога св’јета;
»И планину нашу поправити,
»Чобанима ’аир начинити, 75
»Што су мене луда од’ранили,
»То сам дужан, царе, учинити.
»Па још царе, моја круно златна,
»Ја сам дужан за те ратовати
»И државе твоје проширити, 80
»А не, царе, да ти мени дајеш,
»Јер си мени милост учинио,
»Великој ме књизи научио
»И у само злато преодио.
»Дужан сам ти до вијека свога, 85
»Да ти чувам царство и госпоство.«
Кад дочула сва господа редом
У глас виче сва господа царска:
»Еј Милоше, господско кољено,
»Бог ти дао и ко те родио, 90
»Памет би ти могла царевати!«
Кад то чуо славни цар Шћепане,
Овако је њему говорио:
»Мој Милоше, моје миловање,
»Одвише си цару, омилио, 95
»Даћу теби у руке фермане,
»Па ти гради задужбину мајци
»И чобаним’ поправи планине.
»Ево блага цара честитога,
»Кад ти тако свог цара познајеш. 100
»Ако Бог да и срећа јуначка,
»Те да буде царе у животу,
»Ти ћеш бити уз кољено први.
»А да буде мријет’ по земану,
»Даћу на те ручите фермане, 105
»Да ми сину државу надгледаш,
»Кад ми почне Урош царевати.«
Што цар рече на сабору своме
Онако је исто учинио.
На Марка је наручио царство, 110
Да придржи мјесто и столицу
И да чува велику царицу,
А Обилић да по земљам’ ’ода,
Да надгледа земљу и државе,
Да му чува уоколо царство, 115
Тако људи зборе и говоре.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
