Car Šćepan i Miloš Obilić
Vino pije srpski car Šćepane
U Prizrenu, svome Carigradu.
Oko cara mnogi poglavari,
Sve vojvode i mnogi veziri.
Sjedi care u gornjemu krugu, 5
Spored cara do dva patrijara
I ostali mnogi sveštenici.
Mnoge sluge po čardaku šeću,
Koji služe vino i rakiju,
A Obilić car Šćepana služi 10
I njegove zemlji poglavare.
Smjerno Miloš i gospodski služi,
Poklanja se slavnom car Šćepanu
Baš k’o snaha skoro dovedena.
Ljevši Miloš od svake đevojke, 15
Ne imade brade ni brkova.
Pogleda ga sva gospoda redom,
Svakom Miloš začudan bijaše.
Sva gospoda caru progovara:
»O, naš care, naša kruno zlatna, 20
»Čudno dobro što imaš u dvoru,
»Što preteže i srebro i zlato:
»Obilića, uz koljeno slugu.
»Ženi, care, Obilić Miloša,
»Što gođ nas je ovđe poglavara 25
»U svakoga 'ima po đevojka,
»Nekog šćerca, nekog mila seka,
»Svaki bi ti curu poklovio
»Za Miloša, prikladna junaka.
»Jazuk mu je neženjenu mladu, 30
»Jer je Miloš junak na junaštvu.
»Kad Bog dade da se čedo nađe,
»Te da bude nalik na Miloša,
»Valjao bi tvojoj carevini.«
Progovara slavni car Šćepane: 35
»Čuj Miloše, šta gospoda kaže!
»Ako Bog da i sreća od Boga,
»Car će tebe oženiti, sine,
»Samo kaži koju ćeš đevojku,
»Car ne žali potrošiti blaga. 40
»I dosad sam mnogo oženio,
»Nije care blaga zažalio,
»A mnoge sam podignuo sluge,
»Pa su danas zemlji gospodari.
»I tebi ću dati knjaževinu, 45
»To sam dužan tebi učiniti,
»Jer je tvoja đedovina bila
»Do Soluna sva despotovina,
»Car će za te blago potrošiti.«
Kad to čuo Obilić Miloše 50
Od cara se Miloš zastidio,
Uz lice mu plamen udario,
Poklanja se slavnom car Šćepanu:
»Car Šćepane, naša kruno zlatna,
»To još Miloš nije zaslužio. 55
»Ja sam, care, istom postanuo,
»Sramota se meni oženiti,
»A moj care, od malo zemana.
»Ako Bog da i sreća od Boga,
»Kada s kime ratovati pođeš, 60
»Pa privatiš zemlju zadobitu,
»Onda ćeš me care oženiti
»Dok izdvorim za ženidbu blago,
»Da ne reknu zemlji starješine
»Da ja trošim carevinu blago, 65
»A nijesam, care, zaslužio.
»A još imam i prve dužnosti:
»Svojoj majci dužnost otkupiti
»Što je za me pretrpila majka.
»Ja bih, care, najvolio prvo 70
»Sagraditi zadužbinu majci,
»Nek’ se njojzi leturđija služi
»I ovoga i onoga sv’jeta;
»I planinu našu popraviti,
»Čobanima ’air načiniti, 75
»Što su mene luda od’ranili,
»To sam dužan, care, učiniti.
»Pa još care, moja kruno zlatna,
»Ja sam dužan za te ratovati
»I države tvoje proširiti, 80
»A ne, care, da ti meni daješ,
»Jer si meni milost učinio,
»Velikoj me knjizi naučio
»I u samo zlato preodio.
»Dužan sam ti do vijeka svoga, 85
»Da ti čuvam carstvo i gospostvo.«
Kad dočula sva gospoda redom
U glas viče sva gospoda carska:
»Ej Miloše, gospodsko koljeno,
»Bog ti dao i ko te rodio, 90
»Pamet bi ti mogla carevati!«
Kad to čuo slavni car Šćepane,
Ovako je njemu govorio:
»Moj Miloše, moje milovanje,
»Odviše si caru, omilio, 95
»Daću tebi u ruke fermane,
»Pa ti gradi zadužbinu majci
»I čobanim’ popravi planine.
»Evo blaga cara čestitoga,
»Kad ti tako svog cara poznaješ. 100
»Ako Bog da i sreća junačka,
»Te da bude care u životu,
»Ti ćeš biti uz koljeno prvi.
»A da bude mrijet’ po zemanu,
»Daću na te ručite fermane, 105
»Da mi sinu državu nadgledaš,
»Kad mi počne Uroš carevati.«
Što car reče na saboru svome
Onako je isto učinio.
Na Marka je naručio carstvo, 110
Da pridrži mjesto i stolicu
I da čuva veliku caricu,
A Obilić da po zemljam’ ’oda,
Da nadgleda zemlju i države,
Da mu čuva uokolo carstvo, 115
Tako ljudi zbore i govore.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg