ЉУБОМИР СИМОВИЋ


Христе боже

Христе боже, распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

На три свето и на три саставно,
Одлазимо на Косово равно,
Одлазимо на суђено место,
Збогом мајко, сестро и невесто.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

Кад је драга да одлазим чула,
За калпак ми невен заденула.
Кад је драга да одлазим чула
за калпак ми невен заденула.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

Песма није народна, написао ју је песник Љубомир Симовић у склопу драме „Бој на Косову”