Хајдуци/13
< Хајдуци
ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
1.
ЗЕЛИДА (изиђе из пештере): Никога нема. О! једанпут и ја могу слободним дисати ваздухом, где рапаве речи мојих сурових господара уши ми вређају. Ах, слатки мој оче, да ти је видети у каквом је стању Зелида твоја! О! њој тешка ропства мисао притискује душу; сваког ти је добра она саде лишена, и једино што још има, јест њена невиност. Ал' и њој дивља нарав помамних хајдука прети, и она ти је у опасности. — Утеши се, Зелидо, она нек' ти буде светиња до последњег часа, и ако се нечиста рука ње додирнути усуди, (извади мали нож из недара) овај нек те спасе. Донде трпи и уздај се у Бога. — Ево већ једнога да ме узнемирује. (Пође у пештеру).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|